Pesnik, Predrag Jovičić, pisac oštrog, čak suvoparno realnog pera, lišen pretenciozne retorike i praznogovorništva uvodi nas u jedan sasvim običan svet, bremenit nepravdama i porocima svake vrste. Između nepravednog društva i nesposobnosti pojedinca da mu se odupre, Jovičić, pesnik, postavlja ljubav, kao jedinu razložnu distancu i mogućnost oslobađanja.

Na sebi svojstven način, pokušava da odgonetne zagonetku: Kako se postaje Rom. Ne biološkim ustrojstvom već tradicionalnim sukobom sa društvenom zajednicom od onog trenutka kada individualnost poćinje da biva svesna same sebe.

Jovičić sasvim realno uočava princip nepravednog društva ostavljajući dve mogućnosti, u njegovoj poeziji jasno distancirane. Prva mogućnost je: pridružiti se ili asimilovati, te tako i sam postati nepravedan, dobar, pokoran i sasvim normalan; a druga mogućnost je: pokušati ustanoviti novo pravedno društvo i uzvisiti individualnost izvan društvene stege kao konačnog i trajnog oslobođenja čovečanske prirode.

Novi Sad, mart 1992.
Trifun Dimić