Књиге

Ишчитани из живота

За разлику од песника ромске поезије Јовичић не показује намеру да у својим песмама испољава романтику тешког и несрећног начина живљења. Његова песма је угриз усне, који се згуснуо у свакој песми, у сваком болу који песма носи и показује.

И ако је ово Јовичићев првенац, покушај и отискивање у песму и песнике, јасно се види да му је намера да показује живот, а не да га опевава, да га велича и улепшава, што је и највећа вредност ове књиге.

Извод из рецензије Слободана Ристовића

Цвеће иза жице / Luluđa ando phanglipe

Књига коју високо поштовани читалац има у рукама представља значајан допринос настојањима Рома да се прикључе великој заједници културних (писмених) народа света. И није занемарљив податак да тек на прагу 21. века ромски културни посленици покушавају изразити своју духовност, на свом властитом језику, пишући о темама из свог властитог живота и живота своје заједнице. Иако без одличја формалности, без нарочитог традиционалног искуства писане речи, ромски писци, полако али сигурно утврђују своју властитост у препознатљивом светлу дијалектичког односа појединца и друштвене средине. На тој перспективи заснива се и поетска логика ове књиге, на несразмерном односу добра и зла, између сила мрака и сила светлости, између људског поштења и затечене преваре.

Извод из рецензије Трифуна Димића

Паук под чергом / Gndaro tela cara

Разумевајући баш недостатак мајестичности у природи, Предраг Јовичић се издваја из градске буке и одлази путем ка себи, открива оно слућено. У повлашћеној улози он не прихвата самоћу већ стапање са природом, са стварима и бићима. Тиме је, у односу на поетику две претходне књиге, сада у хаику збирци "Паук под чергом" направио заокрет у филозофском смислу. Конкретно, без апстракције, сваки његов стих је примерен доживљају, може се дохватити.

Његове песме су оригиналног ефекта и траже читаоца продуховљеног контакта. Увид је уствари способност чуђења, отвореност свести која је с оне стране мишљења, овај опажај (не опажај чула) изазива се у извесном степену на вештачки начин, помоћу форме песме. Она је таква да ствара једну или више равнотежа мисли.

Извод из рецензије Милијанa Деспотовићa

Цигани се на небо попели / Roma po del todepe (2014.)

"Цигани се на небо попели", ово није метафора, ни назив књиге. Ово је начин схватања живота. Његова могућност да се досегне сан. Начин на који Роми живе, још се само може у сну и поезији обистинити. То је стварносна бајка у којој ништа није измишљено, у којој су, виле, аждаје, принчеви и принцезе, летећи коњи, златне хаљине и целокупна сценографија истинити. Ту су и муке стварне, понижења такође, љубави. Ове бајке углавном немају срећан крај, нису превара и обмана. Оне ромску децу не уче томе.

Јовичић режира своју поезију. Он је пева сликом, фантазијом, звуком, досеже слободом.

Слобода је темељни камен ромског народа. А тим и темељни камен ове поезије. Јовичић је иступио корак напред из свих шаблона. Он се осмелио на самоћу.

Извод из рецензије Слободана Ристовића

Цигански велики сан / Romano baro suno (2020.)

Kњига "Цигански велики сан" (Romano Baro Suno), издата уз подршку Министарства културе и информисања, номинована је 2021. за Нобелову награду за књижевност. Јовичићеву кандидатуру подржали су Удружење ромских писаца Србије и Светско удружење Рома.